Перо Гудељ, сувласник је трговачког ланца “Фис” Витез, једне од највећих компанија у БиХ, која упошљава 3.250 радника.
“Одрастао сам на селу, буџет мојих родитеља био је 100-200 марака. Ја сам завршио хемијску школу. Почео сам радити у Витезиту и прва плата ми је била 300 марака у тадашњим динарима. Ја сам толико сретан био са тих 300 марака и рекао сам: ‘Остајем овдје до гроба да радим, јер имам 300 марака у џепу'”, прича Гудељ.
Осим тога, пуно је свирао и пјевао, имао је свој оркестар. Некада је свирао до један или два ујутро, а радио већ од шест, па је спавао само по неколико сати, што је било веома исцрпљујуће. Схватио је да може више зарадити бавећи се приватним послом па је након четири-пет година напустио Витезит. Да не би живио само од хармонике, почео је таксирати.
“Тако да сам четири године био таксиста да би ми стаж ишао, а паралелно бих свирао викендом. Онда сам отворио први кафић, па видеотеку, једну од највећих у Босни и Херцеговини гледе филмова, и прва приватна телевизија је била код мене”, прича Гудељ.
На питање како је развио тако велики бизнис, каже да је све ишло спонтано, једно за другим, те да није могао ни сањати да ће до овога доћи.
“Када се уђе у то, онда бизнис налаже да се ширите јер конкуренција не чека”, истиче Гудељ.
На питање мора ли се бизнис стално ширити или се може стати, он каже да “није битан богат појединац, већ да што више људи има посао”.
“Мени је сада најлакше стати. Мене су неки наговарали да све продам и новац да ставим у банке. То би било жалосно због радника, који већ 30 година раде скупа са мном и то је њихов дио колача. Ја сам сретан да се ширимо, и сваке године имамо по 100-200 запослења. Чим имамо добит неку, ми инвестирамо у производњу”, каже Гудељ.
(Al Jazeera)
