ЕУФОР неће појачавати своје трупе у БиХ, потврђено је “Независним новинама” у Европској комисији.
Подсјећања ради, протеклих седмица се у БиХ отворила дебата о потреби да се упути додатан број војника у БиХ због компликоване политичке ситуације, а и унутар земаља које чине војну мисију ЕУФОР-а у БиХ се отворила полемика о будућим активностима ове мисије.
Петер Стано, портпарол Европске комисије за спољне послове и безбједност, потврдио је “Независним новинама” да до појачања броја трупа ЕУФОР-а, барем до даљег, неће доћи.
“Тренутно не постоје планови за повећање операције ЕУФОР Алтхеа. Структура и снага ЕУФОР Алтхеа мисије је усклађена према оперативним потребама”, рекао је Стано за “Независне новине”.
Иако се о могућем повећању мисије ЕУФОР-а говорило на незваничним брифинзима и неформалним састанцима, први је у јавност с том информацијом изашао, иначе, увијек добро информисани Ивица Пуљић, дописник Ал Џазире из Вашингтона, који је изјавио да је из америчких извора сазнао да су САД, преко Стате Департмента, упутиле захтјев ЕУ да пошаље појачање снагама ЕУФОР-а у БиХ одмах након изјава Милорада Додика, предсједника Републике Српске, о отцјепљењу Републике Српске.
Оно што су “Независне новине” сазнале протеклих седмица је да постоји намјера да дође до одређених промјена у командној структури ЕУФОР-а. Такође, сазнали смо да дио земаља, посебно оних које чине Квинту, није инсистирао на повећању броја војника, него повећању оперативних способности европске војне мисије. Наиме, у мандату ЕУФОР-а је одржавање сигурног и стабилног окружења у БиХ и тренинг припадника Оружаних снага БиХ, с тим да је протеклих година акценат сведен на тренинг, јер се сматрало да је окружење у земљи стабилно.
Међутим, након почетка рата у Украјини и поновног заоштравања међунационалне реторике на западном Балкану, дио земаља је сматрао да је потребно акценат вратити на војну компоненту мисије ЕУФОР-а, уз могућност ангажовања трупа ради полицијских активности, али и превенције могућих нереда и немира.
“Независне новине” су, такође, прије неколико седмица предвидјеле да ће доћи до јаче концентрације трупа ЕУФОР-а у Брчком, што нико од званичних органа није хтио да потврди. О томе се једино прије неколико дана огласио Зукан Хелез, министар одбране БиХ, који је индиректно потврдио да је дошло до помјерања трупа ЕУФОР-а у предјелу коридора. Зукан је, иначе, прије неколико дана, како сазнајемо, у САД с америчким званичницима разговарао о могућем редефинисању војне мисије у БиХ, јер су САД забринуте да би Русија на Савјету безбједности Уједињених нација у новембру могла уложити вето на даљи останак ЕУФОР-а у БиХ, што би погоршало безбједносну ситуацију.
Међутим, за промјену војне мисије у БиХ би вјероватно била потребна одлука Предсједништва БиХ, тако да се наредних седмица могу очекивати дипломатске активности у том смјеру. Неке земље сматрају да то не би било потребно, али би тешко било очекивати да би се ЕУ сагласила с војном мисијом без сагласности земље домаћина због безбједности својих војника.
Савјет ЕУ, када је посљедњи пут расправљао о ЕУФОР-у, закључио је да подржава мандат ЕУФОР-а и мисију Алтхеа.
“Савјет дубоко жали због продужене политичке кризе у земљи и осуђује блокаду државних институција. Савјет позива све политичке лидере да се одрекну провокативне реторике подјела и акција, укључујући и довођења у питање територијалног интегритета БиХ”, истакнуто је, уз напомену да би лидери требало да раде на испуњавању 14 кључних ЕУ приоритета.
Иначе, ЕУФОР тренутно чини 21 земља, укључујући Албанију, Аустрију, Бугарску, Чиле, Чешку, Француску, Грчку, Мађарску, Ирску, Италију, Низоземску, Пољску, Португал, Сјеверну Македонију, Румунију, Словачку, Словенију, Шпанију, Швајцарску и Турску.
Од прошле године, ЕУФОР чине и њемачки припадници, који су прије десетак година напустили мисију, али су одлучили да се поново врате.
(nezavisne.com)
