Државни апарат годишње поједе 927 милиона КМ

За институције БиХ прошле године издвојено је 1,8 милијарди марака, од чега око 927 милиона отпада на трошкове за њихов рад и инвестиције, док се остатак односи на финансирање спољног дуга.

Ово су само неки од података у документу које је Министарство финансија и трезора БиХ објавило уз подршку влада Њемачке и Велике Британије, односно Друштва за међународну сарадњу Њемачке (ГИЗ), Британске агенције за међународну помоћ, као и Амбасаде Уједињеног Краљевства у БиХ, а што је прошло релативно незапажено у јавности. Документ садржи буџетске ставке по разним областима, укључујући и расходе за примања, текуће трошкове, као и за инвестиције.

Уопштено гледано, наглашено је да се за јавне услуге на нивоу БиХ издваја око милијарду марака, а највећи корисник је Управа за индиректно опорезивање БиХ, агенција задужена за прикупљање индиректних пореза и царина, на коју отпада око десет одсто ових расхода.

За одбрану се издваја 287 милиона марака, а за јавни ред и безбједност 267,5 милиона марака. У овој категорији највећи појединачни корисник је Гранична полиција БиХ, на коју се односи око 80 милиона марака, док је иза ње Обавјештајно-безбједносна агенција за коју се издваја 36,5 милиона марака.

На економску политику издваја се 48 милиона марака, док се за Министарство спољних послова БиХ издваја 53 милиона марака.

Од 287 милиона марака који се издвајају за одбрану, 79 милиона марака је прошле године намијењено за општу логистичку подршку и остала инвестициона улагања, а 68 милиона за обуку и професионални развој, 32 милиона издвојено је за модернизацију и развој, 28 милиона марака за сарадњу с цивилним органима у случају природних катастрофа, док је 33 милиона марака издвојено за противминско дјеловање и рјешавање вишка наоружања. Готово 11 милиона марака планирано је за набавку “мобилног система К2”, као и за одржавање постојећег система К4, без навођења о каквом систему се ради. За учешће у операцијама НАТО-а, ЕУ и УН-а годишње се издваја 5,3 милиона марака, а исто толико и за међународну сарадњу, испуњавање међународних обавеза и војно-дипломатско представљање у иностранству.

Од 100 милиона марака УИО, око 70 одсто одваја се за плате запослених, док се за материјале и услуге издваја двадесетак одсто. На капиталне издатке отпада око 10 одсто буџета УИО, од чега се највећи дио односи на изградњу граничних прелаза.

Од 53 милиона марака који се издвајају за Министарство спољних послова БиХ, за спровођење спољне политике БиХ издваја 37 милиона марака.

Како су објаснили у Министарству финансија и трезора БиХ, ови издаци односе се на развој политичких и економских односа, испуњавање обавеза из Споразума о стабилизацији и придруживању с ЕУ, учешће и заступање интереса БиХ у међународним организацијама, као и за односе са НАТО-ом.

Буџет Министарства за људска права и избјеглице, чије фотеље се у протеклом периоду покушало домаћи више кандидата, “тежак” је десет милиона марака, а чак 50 одсто буџета односи се на грантове, што може објаснити зашто је фотеља у овом министарству “врућа” и пожељна. Како је, наиме, појашњено у Министарству финансија и трезора БиХ, чак 2,6 милиона марака у грантовима додијељено је за пројекте заштите људских права, два милиона у грантовима за повратак те остатак за заштиту права исељеника.

Иначе, у подацима је наведено да је бруто домаћи производ БиХ прошле године износио око 35 милијарди марака, а на владину потрошњу, односно потрошњу свих јавних нивоа у БиХ, отпада око 6,7 милијарди марака, док се остатак односи на приватну потрошњу. У 2018. години, по посљедњим доступним подацима, БиХ је извезла робу и услуге у укупној вриједности од 14 милијарди марака, док је увезла робу и услуге у укупној вриједности од 19 милијарди марака.

Иначе, треба рећи да сви органи власти на својим интернет страницама објављују све буџетске приходе и расходе, али бројне организације сматрају да подаци нису увијек прегледни и лако схватљиви за обичне грађане.

Вјекослав Беванда, министар финансија и трезора БиХ, каже да су током припреме за израду овог документа осигурали учешће и невладиних агенција.

“Сврха овог документа је да јавности омогући бољи увид и разумијевање начина на које институције на државном нивоу планирају, расподјељују и троше јавна средства из буџета. Имајући у виду да новац који долази у буџет потјече од порезних обвезника, наша је обавеза да њиме располажемо у најбољем интересу свих грађана БиХ те да представимо јасне и разумљиве податке о изворима прикупљеног новца и његовом трошењу”, рекао је Беванда.

Јасмина Попин, менаџерка Програма јачања јавних институција у БиХ у ГИЗ-у, каже за “Независне” да они овај програм у име влада Британије и Њемачке спроводе као дио подршке реформи јавне управе.

“Унапређење отворености и транспарентности управе један је од важних циљева подршке коју ове земље пружају БиХ те смо због тога и подржали Министарство финансија и трезора БиХ у изради првог буџета за грађане, који на једноставан и визуелно атрактиван начин представља како јавна управа на нивоу БиХ управља јавним новцем. Поред саме израде буџета, за грађане је израђена и детаљна методологија како би овај процес, који укључује значајне консултације с јавности, постао одржива пракса јавне управе и убудуће”, изјавила је Попинова.

 

 

 

(nezavisne.com)

Ostavi odgovor

Unesti Vaš komentar
Upišite Vaše ime