БиХ је са 9.460 кубних метара питке воде по глави становника прва у региону и седма у Европи по овом потенцијалу, али упркос томе увоз флаширане природне и газиране воде из године у годину биљежи стални раст и само прошле године је износио 22,7 милиона КМ.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ прошле године је увезена вода вриједна 143,7 милиона марака, од чега се 22,7 милиона односи на флаширану природну и газирану воду којом обилује БиХ.
Апсурдну ситуацију најбоље описује чињеница да је највише воде увезено из Хрватске, Србије и Словеније, које за разлику од БиХ користе овај потенцијал.
Флаширана вода је на полице продавница стизала и из Француске, Данске, Турске, Чешке, Аустрије, па чак и Мађарска, која се баш и не може похвалити изворима питке воде.
Предраг Дудуковић из Удружења економиста РС – СWОТ истиче да се о овом проблему годинама прича, али и мало ради како би нешто било промијењено.
– Парадокс је да поред толиких извора питке воде увозимо огромне количине флаширане воде. Али, ови подаци не треба да чуде јер у БиХ не постоји довољно капацитета из којих би било подмирено тржиште воде. Веома мали број људи се одлучио да уђе у овај посао јер се ради о великим инвестицијама које се крећу и до неколико милиона марака – каже Дудуковић и додаје да је увозна вода у већини случајева и субвенционисана, те самим тим и јефтинија и конкурентнија на тржишту БиХ.
Он сматра да би власти у покушају смањивања овог дисбаланса требало да поједноставе процедуре добијања дозвола и смање концесионе накнаде.
– Тиме би се већи број привредних друштава заинтересовао за покретање ове производње – истакао је Дудуковић.
Према подацима Комисије за концесије РС, девет привредних друштава добило је концесију за експлоатацију питке минералне воде – “Витинка” Козлук, “Аква тим” Лакташи, “Круна вода” Мркоњић Град, “Аква алка” Дервента, “Креатор” Соколац, “Планински студенац” Осмаци, “Инстел” Бијељина, “Цитофарм” Источно Сарајево и “Лом” Дринић. У процедури за добијање концесије се налазе захтјеви предузећа “Студенац” из Градишке и “ДиД ИПП Дом за одмор” из Брода. У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС су истакли да су у току и поступци за још два пројекта на подручју Рудог и Трнова.
Због скупе опреме и компликованих процедура већина додијељених концесија још скупља прашину по ладицама предузећа која су их добила.
Изузетак би могло бити предузеће “Рудинг”, које би ускоро могло отворити фабрику за флаширање изворске воде у Трнову.
Вриједност инвестиције је око два милиона марака, а власник овог предузећа је наводно већ обезбиједио пласман воде на иностраном тржишту.
Вриједност увезене природне и газиране воде у 2017. години
Хрватска – 9.82 милиона
Србија – 8,87 милиона
Словенија – 3,84 милиона
Француска – 51.974
Данска – 28.814
Турска – 27.785
Чешка – 21.859
Аустрија – 15.875
(glassrpske.com)
