Надлежни у БиХ не износе званичне податке о стопи смртности заражених коронавирусом, али је евидентно свакодневно повећање бројева. Према прорачуну портала Klix.ba, COVID-19 у нашој земљи достигао је стопу смртности од 3,30 посто и највећа је у регији.
Босна и Херцеговина у овом тренутку располаже једино пописом становништва из 2013. који се седам година касније не може сматрати у потпуности релевантним документом за израчун стопе смртности особа заражених коронавирусом у односу на укупан број оних који живе у нашој земљи.
Једини могући начин огледа се у израчуну постотка смртности који са собом носи коронавирус у Босни и Херцеговини, у односу на укупан број потврђених случајева инфекције. На овакав начин стопу смртности званично рачунају и надлежне институције у земљама регије, међу којима су и чланице Европске уније – Словенија и Хрватска.
Први позитиван случај заразе коронавирусом у нашој земљи, тачније у Бањој Луци, забиљежен је 5. марта ове године и од тада до данас инфекција је установљена код 102.326 људи. Досад се успјешно опоравило њих 69.173, док су 3.383 особе преминуле.
Сходно тим подацима, стопа смртности у Босни и Херцеговини данас износи 3,30 посто!
Званичне податке о стопи смртности заражених коронавирусом у нашој земљи затражили смо од ентитетских институција, тачније од Завода за јавно здравство Федерације БиХ и Института за јавно здравство Републике Српске, међутим до закључења овог чланка одговоре нисмо добили.
По стопи смртности у БиХ предњачи Брчко
На упит портала Klix.ba одговорили су само из Одјељења за здравство и остале услуге Владе Брчко дистрикта из којег су нам израчун стопе смртности доставили на два начина.
Први се односи на смртност у односу на број становника из пописа из 2013. године, а који данас, како су нагасили, сматрају нерелевантним, док је други сходно броју укупно заражених, чиме се воде и земље окружења које такве податке свакодневно ажурирају.
На основу броја становника, односно њих 83.000, колико их је било прије седам година, стопа смртности у Брчко дистрикту износи 0,13 посто, док је на основу броја укупно заражених (2.324) она 4,86 посто (113).
Истим прорачуном на основу броја укупно заражених дошли смо до података о стопи смртности у Федерацији Босне и Херцеговине и Републици Српској.
Када је ријеч о Федерацији Босне и Херцеговине, од почетка пандемије до данас коронавирусом је заражено 65.978 особа, а смртни исход је забиљежен код 1.863 пацијента. Сходно томе, стопа смртности у том ентитету је 2,82 посто. Активан је 17.491 случај инфекције, док се опоравило 48.135 особа.
Република Српска од почетка марта до данас има 34.028 особа с потврђеним САРС-ЦоВ-2 вирусом, а посљедично инфекцији преминуло је њих 1.413 те је стопа смртности 4,15 посто. Активно је 12.705 особа с инфекцијом, док је до данас опорављено њих 19.861.
Најмања смртност у Србији
У односу на земље окружења највећу стопу смртности има Босна и Херцеговина 3,30 посто, а затим слиједе Сјеверна Македонија са 2,90 посто, Косово са 2,58 посто, Словенија са 2,20 посто, Црна Гора са 1,87 посто, Хрватска са 1,54 посто те Србија са 0,88 посто.
Према подацима Хрватског завода за јавно здравство, од почетка пандемије у овој држави регистровано је 179.718 случајева инфекције коронавирсом. Опоравило се 155.079 људи, а животну битку нажалост је изгубило 2.778 пацијената. Сходно подацима, стопа смртности у Хрватској износи 1,54 посто од укупног броја заражених.
Институт за јавно здравље Србије јавља да је у тој држави регистровано укупно 277.248 позитивних случајева коронавируса, а до данас су преминула 2.433 пацијената те стопа смртности износи 0,88 посто. Податак званичних институција о броју опорављених није познат.
Подаци Националног координационог тијела за заразне болести Црне Горе кажу да су у тој држави од почетка пандемије до данас позитиван налаз на САРС-ЦоВ-2 имале 41.803 особе, опоравило се њих 31.138, док је преминуло 585 пацијената. Стопа смртности износи 1,87 посто од укупно потврђених случајева.
Национални институт за јавно здравље у Приштини саопћио је да су од почетка пандемије до данас на Косову регистрирана укупно 47.203 позитивна случаја, а до сада је преминуло 1.220 пацијената. Тренутна стопа смртности износи 2,58 посто. Такођер, вриједи казати да се до данас опоравило 34.637 случајева, а тренутно је активно њих 11.346.
Министарство здравља је кроз посљедњи извјештај извијестило да је у Сјеверној Македонији коронавирусом током пандемије заражена укупно 73.851 особа те да је преминуло 2.147 пацијената, што стопу смртности доводи на 2,90 посто. До сада се опоравило 50.046 људи, а активно је 21.658 случајева.
Национални институт за јавно здравље Словеније саопћио је да стопа смртности износи 2,20 посто, што је потврђено подацима из 96.745 потврђених инфекција коронавирусом и 2.107 смртних случајева болесника с ЦОВИД -19. Из института су навели да је стопа смртности углавном резултат врло високог интензитета болести, доби болесника и болесника с многим придруженим болестима. У овој држави до данас се од заразе опоравило 73.760 особа.
Тешке клиничке слике
С друге стране, директор Универзитетског клиничког центра у Тузли Вахид Јусуфовић јавно је објавио информацију да је стопа смртности у Тузланском кантону већа у односу на европски просјек, нагласивши да је потребно још мало сачекати везано за поређење европских и бх. анализа.
Када је ријеч о клиничким сликама које са собом носи обољење ЦОВИД-19, Јусуфовић је навео да су се оне усложниле још у љетном периоду.
“Овдје се не ради о лакшим, односно абортивним, већ тешким клиничким сликама. Сада имамо удружене клиничке слике с коморбидитетима, а и пацијенте свих добних група. Имамо пацијената који нису били старији од 20 година, до оних старије животне доби. Од ове пандемије нико није изузет и сви смо мање или више угрожени”, упозорава Јусуфовић.
Тузлански кантон је најмногољуднији у Федерацији Босне и Херцеговине, а дневно у просјеку биљежи између осам и 11 смртних исхода. Тамошњу министрицу здравства Дајану Чолић посебно забрињава чињеница да борбу губе и особе које су млађе животне доби.
“То нам говори да ми вирус још увијек не познајемо и не знамо како ће ко реаговати. Тамо гдје имамо случајеве имунокомпромитованих и пацијената с пропратним тежим хроничним обољењима, дешава се често да пролазе без теже клиничке слике, док с друге стране имамо релативно младе људе за које немамо податке о обољењима, а који завршавају летално”, истиче Чолић.
На крају вриједи казати да су сви подаци који су кориштени у прорачуну портала Klix.ba закључени с епидемиолошким пресјеком стања у Босни и Херцеговини и земљама регије 15. децембра 2020. године.
(klix.ba)
