Алармантан одлазак младих из БиХ: Нова радна мјеста кључна за останак

- Реклама -

Број младих који одлазе из БиХ је већ дуже вријеме алармантан, а представници организација које се баве младима кажу како је потребно да би се то донекле зауставило обезбиједити нова радна мјеста, образовање повезати са тржиштем рада и систематски приступити свему.

У Омладинској задрузи “Млади радник” из Бијељине казали су да је за почетак најбитније радити на подизању стандарда бх. грађана.

- Реклама -

“Посао је најбитнија карика која би држала младе да остану у земљи, тако да им је неопходно обезбиједити запослење да би се задржали овдје”, нагласили су у овој задрузи.

У Институту за развој младих “Култ” из Сарајева кажу да је потребно на свим нивоима власти питањима, потребама и проблемима младих приступити стратешки.

Према њиховим ријечима, из БиХ мање одлазе појединци, а више породице.

Катарина Вучковић из Института за развој младих “Култ” навела је да је један од кључних фактора да се образовање усклади с потребама тржишта рада.

Треба, истиче, увести више практичне наставе, научити младе животним вјештинама без обзира на то чиме ће се бавити и који посао ће обављати.

“Нужно је подржати младе људе који покрећу бизнисе, али и оне привреднике који желе подржати младе и запослити их”, предложила је Вучковићева.

Мирела Геко, предсједница Вијећа младих ФБиХ, рекла је да поједина занимања изумиру, па је због тог неопходно ускладити образовање с потребама тржишта рада.

“Неопходно је још истражити ИТ сектор, иако постоји много предузећа која се тиме баве. Младима је најбитније дати већу шансу да покажу шта могу и шта знају, јер имамо много успјешних младих људи који остају у БиХ и њих би требало промовисати, а не само оне који одлазе”, рекла је Геко.

У Омладинском комуникативном центру (ОКЦ) у Бањалуци казали су да постоји најважнији стратешки документ за младе, а то је петогодишња Омладинска политика РС 2016-2020.

“Овај документ је рађен на основу 69 питања постављених младима из свих општина РС”, истакли су у ОКЦ-у.

Према њиховим ријечима, питања се конкретно односе на дефинисање њихових потреба и проблем те су понуђена рјешења.

“Питања, а и рјешења се односе на области запошљавања, активног учешћа младих, слободног времена, здравих стилова живота и других потреба и интереса младих људи”, нагласили су у ОКЦ-у.

Навели су да организације цивилног друштва раде бројне пројекте, едукују младе, те да раде на њиховим комептенцијама, мобилности и јачању.

“Најважније је питати младе шта они желе те се водити тиме и развијати механизме у том смјеру”, поручују у ОКЦ-у.

Код требињских омладинских удружења је јединствен став да млади одлазе не зато што хоће, него што морају. Ипак, већина њих се слаже да се стиче утисак да Требиње није у толикој мјери захватио такав талас као у осталим крајевима.

Синиша Дропо, предсједник Скупштине омладинске организације Удружење студената Факултета за производњу и менаџмент у Требињу, каже да млади ипак не одустају од пројеката да се запосле у свом граду и да се многе ствари у Требињу као центру источне Херцеговине могу унапријети.

“На нашем факултету је у основи изучавање самог машинства, али и енергетике, тако ми знамо да простора за дјеловање које би свима унаприједило живот и те како има, тим прије што имамо гигант какав је Индустија алата, али и енергетски сектор”, каже Дропо.

Истиче да је почетни капитал битан, а ту локална власт има добре идеје када је у питању самозапошљавање.

Он додаје да се донекле мора замјерити и самим младим људима, који показују одређену пасивност када је у питању креативни дух, који се мора развијати и на томе, како каже, треба да раде они сами.

 

 

 

(nezavisne.com)

Ostavi odgovor

Unesti Vaš komentar
Upišite Vaše ime