Површна истраживања о лијечењу ковида обманула су љекаре у Републици Српској и широм свијета који су под утицајем неутемељених чланака немилице прописивали антибиотике, што је, испоставило се, био погрешан корак који је довео до тешких упала дебелог цријева код пацијената.
Упозорио је на то декан Медицинског факултета у Бањалуци Ранко Шкрбић, а потврђују и његове колеге, специјалисти породичне медицине, истичући да је недостатак провјерених информација у протекле двије године направио хаос.
Шкрбић је упозорио да је употреба антибиотика у вријеме пандемије повећана за 40 одсто у болничким и ванболничким условима и нагласио да то није само локални, већ глобални проблем.
“Када се појавио ковид у Кини, прве инструкције су биле да дајемо антивирусне лијекове којима располажемо, за које је одраније било познато да дјелују на вирусе. Резултати нису били охрабрујући, потом се покушало са ‘хидроксихлорокином’ и ту је било много превара и заблуда. Чак је уредник познатог часописа ‘Лансет’ објавио чланак о ефикасности ‘хлорокина’ који је био непровјерен, да би се касније 150 научника побунило, указујући да је заснован на погрешним премисама, а главни уредник је морао да се ‘поспе пепелом’ и повуче чланак”, испричао је Шкрбић.
Он за “Глас” објашњава да је прекомјерно прописивање антибиотика започело након што је један Француз објавио чланак о истраживању заснованом на малом узорку, свега 36 пацијената, од којих је 16 користило “азитромицин” (сумамед).
“Истраживања су показала да тај антибиотик дјелује у лабораторијским условима. Сви су почели да га користе. Постојао је страх да се на ковид упалу плућа надовеже нека бактеријска упала и сви редом су прописивали антибиотике”, истакао је Шкрбић.
Додао је да земље широм свијета износе податке о нерационалној употреби антибиотика, а исто је и у Српској, која је довела до тога да је знатан број људи добио тешки пролив, колитис, односно упалу дебелог цријева.
“Глобално је ситуација била тешка. Усљед недостатка адекватне терапије били смо у заблуди да ће антибиотици помоћи и да ћемо спријечити неке компликације, а од свих потврђених ковид пацијената свега 3,5 одсто њих је имало потребу за антибиотицима јер су уз то имали и бактеријску упалу и то се углавном дешава у болничким условима”, закључио је Шкрбић.
Специјалиста породичне медицине у Дому здравља Бијељина Бојана Палексић рекла је да је прекомјерном употребом антибиотика направљена катастрофа када је ријеч о општем здрављу становника.
“У посљедње двије године употреба антибиотика достигла је размјере какве нисмо ни сањали. Не постоји никакво оправдање да пацијенту за кога знате да је ковид позитиван, на вирусну болест, пропишете антибиотик. Ниједна смјерница коју смо досад имали није подразумијевала укључивање антибиотика у амбулантним условима”, рекла је Палексићева.
Појашњава да је на самом почетку пандемије постојала прича да “азитромицин” (сумамед) може да помогне код ковид инфекције, као што је постојала и прича за неке антиреуматике.
“Испоставило се да су те студије нетачне. Нема оправдања за то што се радило. Друга ствар је када су пацијенти у болници и када постоји и бактеријска инфекција, тада се даје антибиотик”, објаснила је Палексићева.
Специјалиста породичне медицине у Дому здравља “Свети Пантелејмон” у Котор Варошу Цвијета Ковачић рекла је за “Глас” да се на почетку ништа није знало о вирусу, те да су и љекари у Српској поступали у складу са свјетским прописима.
“Временом се увидјело да је то вирусна упала и да је употреба антибиотика прекомјерна, те да је једина опција симптоматска терапија. Понекад је било тешко објаснити пацијенту да не треба да пије антибиотик, једноставно смо ушли у неки зачарани круг. Било је за очекивати да ће доћи до резистенције и да ће се појавити инфективне болести које изазивају јаче компликације”, рекла је Ковачићева.
Резистенција
Ранко Шкрбић је истакао да је план да струка сједне за сто и направи пресјек стања у вези са резистенцијом бактеријских сојева на антибиотике.
“Постоје бактерије које су сада више од 80 одсто резистентне и мораћемо зауставити примјену таквих антибиотика не бисмо ли дошли у ситуацију да те бактерије ‘забораве’ на њих и за коју годину постану поново осјетљиве, јер немамо избора, нема нових антибиотика”, нагласио је Шкрбић.
(nezavisne.com)
