spot_img
spot_img

Бразилске фавеле саме у борби против короне: Ко напусти кућу, добиће метак у главу

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

У сиромашним четвртима Бразила – фавелама, држава као да не постоји. Становници се сами организују како би зауставили ширење короне уз сагласност нарко-банди које тамо владају.

На почетку пандемије корона као да је била вирус богатих у Бразилу. Први случај инфекције забиљежен је код пословног човјека из Сао Паула, који се вратио са сјевера Италије. Сада је ова најнасељенија земља Латинске Америке са 1,4 милиона заражених и 60.000 мртвих, постала једно од жаришта пандемије. Вирус је одавно стигао до фавела, сиромашних насеља на рубовима бразилских метропола, пише Deutsche Welle.

Чини се да је више од 13 милиона Бразилаца, који живе у сиромашним четвртима, поштеђено великог таласа заразе. Али, постоји велика забринутост да би се то могло промијенити. Вирус короне тамо има добре могућности за ширење: густоћа насељености је велика, људи живе на уском простору и под лошим хигијенским условима; често немају ни сапуна а о функционалном систему канализације да и не говоримо.

Једва да ико може себи приуштити да остане код куће због короне.

“Ко не изађе из куће преко дана и не оде на посао, тај увече нема шта да једе”, каже Михел Силва, описујући ситуацију многих људи који ту живе. Он је становник Роциње у Рио де Жанеиру, једној од највећих бразилских фавела и суоснивач је листа “Fala Roça“.

“Ко напусти кућу, добиће метак у главу”

Упркос овим потешкоћама, многи су се становници првих седмица пандемије покушали придржавати ограничења контакта, рекла је Силва.

“Али тада је предсједник Болсонаро почео умањивати опасност од коронавируса, описујући га “малом грипом”. То нам баш није помогло.”

Други разлог због којег су се људи више придржавали ограничења контаката у раним фазама корона кризе могао би бити тај што су у то вријеме нарко банде у неким фавелама, укључујући и Роцињу, расписале полицијски час и поручиле:
“Ко напусти кућу, добиће метак у главу”.

Становница једне друге фавеле у Рију, каже: „Забранили су нам да од 8 увече до 8 ујутро изађемо пред врата. Дилери дроге такође су забранили окупљања и обавезали људе да носе маску.“

Ова жена, која жели остати анонимна, каже да су се ова правила примјењивала мјесец дана. Након тога, трговци дрогом се више нису оглашавали.

Већина фавела у Бразилу настале су као неформална насеља бивших робова. Утицај државе је тамо мали или га готово никако нема. Умјесто тога, почеле су да се множе нарко банде – а од 2000. године и паравојне јединице, које чине активни и бивши полицајци, ватрогасци и други службеници.

Становници основали властиту службу хитне помоћи

Михел Силва не жели говорити о улози организованог криминала у корона кризи – баш као и Гилсон Родригес, који предводи „Савез становника и тргововаца у Параисополису“. Он је нешто попут градоначелника или гласноговорника фавеле у Сао Паулу која броји око 100.000 становника. Овај 36-годишњак воли да истакне колико су сами становници урадили за сузбијање вируса короне. Ми смо од давнина остављени на миру, односно препуштени сами себи па и по овом питању”, рекао је Родригес. Зато су становници фавеле сами направили мапу града и одредили по једног добровољца – “предсједника” за сваку улицу. Он прати стање с короном и обољелима на свом подручју и по потреби зове хитну помоћ.

“Пошто редовне хитне службе не долази у Параисополис, нити многе друге фавеле, сами смо изнајмили три возила хитне помоћи и запослили љекаре.” Иницијатива се углавном финансира путем “краудфандинга” и других донација. “Градска управа, каже Родригес, до сада нам није нимало помогла”.

Корона-едукација путем мегафона, звучника и постера

Становници Параисополиса такође производе властите маске, дијеле хигијенске сетове и храну. Двије школе претворене су у изолацијске центре за обољеле од короне и оне за које се сумња да су обољели – до сада је кроз њих прошло око 300 људи.

У граду Роциња у Рију грађанске иницијативе покренуле су сличне акције, објашњава Михел Силва. Постоје и информативне кампање у којима се информације о опасностима COVID-19 дају путем звучника, Вац-апа или преко постера.

“Ми у ‘Fala Roça‘ такође објављујемо пуно чланака о вирусу. И покушавамо пратити број заражених.”

Какву улогу играју нарко банде?

Осим извјештаја о произвољним полицијским часовима на почетку корона кризе, мало се зна о степену у којем су нарко банде укључене у кампање против короне, било као актери или као донатори.

“У најмању руку, може се поћи од претпоставке да се у фавелама ништа не догађа без њиховог знања или пристанка”, каже Рафаел Соарес Гонсалвес с Папиног католичког универзитета у Рио де Жанеиру, који је обавио низ истраживања о животу у сиромашним четвртима Бразила.

У том контексту није необичан новински чланак објављен почетком априла, у којем тадашњи бразилски министар здравства Луиз Енрике Мандета тражи дијалог с нарко бандама у борби против короне. Мандета је недуго затим отпуштен; након тога више није било таквих иницијатива.

Полиција прави рације без обзира на корону

Становници фавела су се, навикнути да се сами организују, током корона кризе, умјесто помоћи државе, суочили са континуираним полицијским насиљем. Према подацима бразилског Института за јавну сигурност (ИСП), више од 300 људи убијено је у априлу и мају “у интервенцијама полицијских службеника” у савезној земљи Рио де Жанеиро. Један од њих је 14-годишњи Педро Матос Пинто, који је био код куће када је засут салвом метака. Његов случај изазвао је огорчење широм земље.
Почетком јуна, Врховни суд Бразила забранио је рације за вријеме пандемије короне.

“Брутално понашање службеника у ситуацији у којој су многи станари остали код куће, а бројне грађанске иницијативе изашле на улице, наишло је на неразумијевање. Друштво које ово допушта је болесно”, рекао је Гонсалвес.

Чека ли се још увијек на оно најгоре?

Иако су рације без одобрења државног тужитељства сада забрањене, ризик од самог коронавируса је остао. Гилсон Родригес вјерује да је “једини разлог што се за сада избјегла катастрофа тај што се цивилно друштво тако добро организирало.”

Михел Силва прибојава се онога што би могло услиједити- поготово сада када су у многим мјестима у Бразилу, успркос све већем броју инфекција, ублажена ограничења кретања, уведена на почетку избијања инфекције короном.

“Бојим се да ће се криза погоршати и да више нећемо моћи савладати ситуацију”, каже нам на крају Михеле Силва.

 

 

 

 

(dw.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img