Дјеца млађа од пет година не би трабала бити пред екраном више од сат времена дневно

Свјетска здравствена организација објавила је препоруку да дјеца млађа од пет година не би требало да проводе више од сат времена дневно пред екраном.

Такође, и стручњаци у Српској апелују на родитеље да што више времена проводе с дјецом, како би она што мање била изложена негативним утицајима електронских уређаја.

– У потпуности подржавам препоруке Свјетске здравствене огранизације и сматрам да више од сат времена дјеца свакако не би требало да проводе за екраном и да све остало вријеме треба да проведу у игри, по могућности с родитељима – нагласио је за “Независне” Бранислав Лолић, педијатар из Бањалуке, те додао да се одгој не може успјешно обавити без родитељске љубави и времена проведеног с дјецом.

Навео је да се многи родитељи недовољно држе ових препорука, али да је то, с обзиром на вријеме у којем људи раде и по два посла, сасвим разумљиво.

– Апелујем на родитеље јер ће им се сваки сат уложен у дијете вишеструко исплатити пошто неке препоруке УНИЦЕФ-а кажу да се улагање само једне марке у дијете друштву касније враћа осам пута – појаснио је Лолић.

Упозорио је да се многе ствари које се пропусте, када је у питању одгој дјетета, у првих пет, а поготово у прве три године дјетињства, касније не могу надокнадити, односно врло тешко се могу исправити ако нису правилно постављене.

Саша Рисојевић, психолог у Центру за психотерапију и едукације “Круг”, рекао је за “Независне” да екрани првенствено негативно утичу на развој мозга.

– Долази до промјене неурона у мозгу, можданих структура, односно излагање дјетета екранима има сличан утицај по питању зависности као и дејство неких дрога попут хероина – наглашава Рисојевић.

Навео је да много времена проведеног пред екраном, а не у интеракцији с другом дјецом, доводи до смањења њихових социјалних вјештина.

Истакао је да је у данашње вријеме однос родитеља и дјеце такође слабији, јер, како каже, поред тога што дјеца често имају телефоне у рукама, имају их и родитељи.

– Самим тим је њихов однос слабији и нема интеракције потребне за изградњу и социјалних вјештина код дјетета и односа који се гради на повјерењу, па послије, када је потребно да попричају с родитељима о неким стварима, они то не раде него посежу за интернетом, а сви знамо да тамо има ствари које нису тачне – рекао је Рисојевић.

Упозорио је да зависност млађе дјеце од интернета и игрица представља све већи проблем, који се негативно одражава на развој мозга и неуронских структура.

Вања П. из Бањалуке, мајка трогодишње дјевојчице, казала је да је присиљена да дјетету често пушта цртане филмове на телефону, као и многи други родитељи, како би завршила бројне обавезе.

– Кад дођем с посла присиљена сам да јој пуштам цртане филмове на телефону како бих могла да поспремим кућу или да направим ручак. И кад нађем времена за игру она плаче и хоће поново телефон – пожалила се она.

Стручњаци кажу да родитељи ако сматрају да њихово дијете проводи превише времена пред компјутером, телевизором, да игра игрице или је на интернету и друштвеним мрежама, а да не стиче никаква корисна знања, или да због времена проведеног за компјутером заостаје у школи, има слабије оцјене, што хитније уведу одређена правила, међу којима је и ограничено кориштење телефона и компјутера.

 

 

 

(nezavisne.com)

Ostavi odgovor

Unesti Vaš komentar
Upišite Vaše ime