spot_img
spot_img

Посљедњи књиговезац: Миливој Колар из Брчког отима од заборава стари занат

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Миливој Колар из Брчког (77) једини је књиговезац који још ради такозвани полуфранцуски повез у кожи, патентиран 1538. године и отима од заборава стари књиговезачки занат којим се бави од 1964.

– Занат сам научио у штампарији у Брчком, од мајстора Фрање Елешевића. У то вријеме, шездесетих година, није било ВК мајстора и није се имало од кога ни учити, али ја сам имао срећу да код њега учим и радим – каже Колар.

Било би веома тешко израчунати број књига и страница које је у свом дугом вијеку књиговесца Колар спасао од пропадања.

– Волим књиге и заљубљен сам у лијепо опремљену књигу. Много тога дође са великим оштећењима, али ја чиним све да књиге вратим у првобитни облик и да им продужим живот. Када их урадим осјећам велико богатство у срцу и души, јер сам их спасао као када љекар спасе болесника – истиче Колар.

Осим велике љубави, овај посао тражи огромно стрпљење, јер највећи дио посла, чак 95 одсто, Колар обавља ручно. Користи једино машину за орезивање и пресу, а од материјала највише кожу.

– Уживам да радим на рестаурацији згужваних, изгорјелих, поцијепаних листова. Очистим их, испресам, залијепим и онда их спајам у дупле листове за шивање, које зовемо лагама – појашњава Колар.

Књиге с мањим оштећењима заврши за два до три дана док му за књиге с великом оштећењима треба најмање мјесец дана.

Истиче да су кроз бурна времена књиге страдавале као и људи, установе, цркве, и да су му стизле књиге које су биле закопане у земљу, запаљене или поплављене. Све је пролазило кроз његове руке и никада није одбио да нешто уради.

– Драго ми је када књигу вратим у живот и видим осмијех на лицу онога ко ју је донио. Велика је радост када спасем књигу и знам да ће служити још стотину година – истиче Колар.

Иако ради све књиге које му се донесу Колар се сматра специјалистом за матичне књиге.

Не памти која му је књига била прва, али је најстарија коју је радио била матична књига умрлих католичке жупе у Тузли из 1797. године.

Као најтежег посла сјећа се књига католичке цркве у Модричи које су биле у фази распадања, али је успио да их спасе. Прије десетак година радио је матичне књиге матичне службе у Брчком, књиге Српске православне цркве у Брчком, а с посебним поносом истиче да је неколико књига увезивао и за Универзитетску библиотеку у Грацу.

У послу му помаже супруга Ружа са којом је обишао све цркве од Зворника, преко Бијељине, Угљевика до Добоја нудећи услугу рестаурације старих списа и књига. Многи су се, кажу, одазвал,и али је много више оних који чекају боља времена.

– Нудио сам свој услуге Градској библиотеци и Архиву у Брчком. Епархија у Бијељини има цијели спрат матичних књига, а католички самостан Толиса посједује књиге старе 500 година. Углавном немају пара за то иако су цијене овог посла веома ниске. Једну књигу коју урадим наплатим 100 КМ, а у Бечу то кошта 3.000 евра. Штета је да те књиге пропадну. Треба то урадити док има ко да уради. Послије ће морати ићи у веће центре и то много скупље платити – каже Колар.

Књиговезачком занату научио је и сина, али се он не бави овим послом јер га, како каже, нема довољно, слабо је плаћен и не може од њега да се живи.

Минијатурна књига

Миливој Колар сакупља све податке везане за почетке и развој штмпарског и књиговезачког заната, а и колекционар је ријетких предмета везаних за његов занат. У својој радњи брижљиво чува пресу стру преко стотину година.

Посједује и једну од најмањих књига на свијету, димензија 5 пута 5 милиметара, изданој 1964. године поводом Зимске олимпијаде у Инсбруку са олимпијском заклетвом на 12 свјетских језика.

 

 

 

 

(srpskainfo.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img