Породица Стокић код Брчког прави ракију од које не боли глава

Они који су пробали ракију 100кић истичу да је осим доброг укуса посебно одликује одсуство два честа пратиоца конзумирања алкохола, а то су главобоља и мамурлук.

Шљивовица, дуњевача и кајсијевача су ракије које се из бачви преливају у брендиране флаше 100кић, назив који симболизује игру бројева и слова, будући да су њени творци породица Стокић из Поточара поред Брчког.

Породичну традицију гајења воћа и производње ракије оплемењује савременим техникама један од најмлађих чланова Владо Стокић, након што је дипломирао на правном факултету.

– Традиција производње ракије у нашој породици је дуга, као и у већини породица подмајевичког краја, с тим што је код нас још од седамдесетих година прошлог вијека била тенденција да се осим ракије за сопствене потребе произведе и одређена количина ракије преко тих потреба усмјерена за продају – каже Владо Стокић.

За еКапију описује новине које је као правник прво увео, а односе се на сазнања стечена на сајмовима и стручним предавањима као што су двострука дестилација, одлежавање у храстовој буради.

– Временом сам завршио и обуку за произвођача и оцјењивача јаких алкохолних пића па се унапређење највише сада односи на поступак ферментације, која је затворена, температурно контролисана и са промјеном енолошких средстава – каже Стокић.

Он открива да је тајна ракије од које не боли глава у здравом воћу, освајању првенца и патоке највише, а онда и у контролисаној ферментацији.

Како каже, сама производња ракије захтијева константно улагање, у дестилационе апарате, бурад, енолошка средства, јер све има свој вијек трајања.

– Сваке године постоји потреба да се нешто обнови, тако да од продаје дио новца увијек иде на нека улагања у производњу.

Стокић наводи да на породичном газдинству имају око 700 стабала шљиве и 400 стабала дуње, а да кајсију купују. Додаје и да планирају производњу виљамовке.

– Праву ракију препознајемо по томе што када је узмемо у уста имамо осјећај да смо загризли воћку од које је ракија и произведена, ако није додата арома наравно – истиче Стокић и објавшњава да је тржиште преплављено највише лошом, јефтином ракијом, веома упитном за здравствено сигурно конзумирање.

– Што је још горе, на тржишту често срећемо и брендирану ракију високе цијене која често није ништа боља од ове прве, напротив. Све то утиче да је тешко продати квалитетну ракију по приближно реалној цијени, али као што каже професор Јовић, добра ракија увијек нађе пут до купца – каже Стокић.

Како нам каже, већину радова око воћњака и производње ракије обављају углавном у оквиру домаћинства.

– У ситуацијама када је потребна организација веће радне снаге и даље се сналазимо на локалном нивоу, мада све теже – каже Стокић.

Ракије породице Стокић су вишеструко награђиване на домаћим и регионалним манифестацијама.

 

 

 

 

(ekapija.com)

Ostavi odgovor

Unesti Vaš komentar
Upišite Vaše ime