Одавно је јасно да је у Босни и Херцеговини много тога наопако. Ипак, да ће и сама држава бити окренута наопако, и то на државној застави окаченој поводом такозваног Дана независности, мало се ко могао надати.
Брчански Трг младих данас је украшен заставама Босне и Херцеговине. Они који 1. март славе као Дан независности, сигурно ће се обрадовати, све док не виде да су заставе окачене – наопако.
Помислиће неко да су они које не славе преко ноћи заставе намјерно окренули наопачке, али не, овдје се ипак ради о основном незнању. И то од стране оних који тако гласно бране баш ту заставу и ту наопако окренуту државу.
Иначе, према правилима вексилологије, науке о историји, симболици и употреби застава, приликом вертикалног излагања заставе правило је: лијеви јарбол, обарање надесно.
То правило, међутим, у случају заставе БиХ има за посљедицу нешто сасвим недопустиво, како вексилолошки, тако и логички. Геометријски елемент заставе, односно његова кључна симболика – троугао (који представља поједностављену контуру БиХ и њена три народа) бива постављен наопако.
Тако добијамо ово што имамо у Брчком – наопаку државу. На застави, наравно. Симболично.
Зато, у случају заставе БиХ, примат преузима исправно постављена контуре државе.
Ваља споменути и да се у Закону о застави БиХ наводи да је за неправилно постављање заставе БиХ запријећено новчаном казном од 100 до 400 КМ.
Иначе, проблем с истицањем заставе БиХ траје годинама. Бројне државне институције уопште немају истакнута државна обиљежја, а уколико их имају, онда их истичу на начин на који поједине институције или појединци мисле да треба.
Питање државне заставе није ријешено Дејтонским мировним споразумом 1995. године. Дуго су политички представници износили радикално различите приједлоге заставе, око чега се нису могли договорити.
Почетком фебруара 1998. године, тадашњи високи представник у БиХ Карлос Вестендорп сам је донио одлуку о застави БиХ.
