Сутра се широм свијета обиљежава 1. мај – Међународни празник рада који је симбол интернационалне радничке и синдикалне солидарности.
Овај датум обиљежава се у знак сјећања на 1. мај 1886. године, када су десетине хиљада радника у Чикагу изашле на улице тражећи боље услове рада и осмочасовно радно вријеме.
У Брчком, ипак, те боље услове рада и осмочасовно радно вријеме многи радници у Брчком немају ни скоро вијек и по послије.
Сутрашњи “празник” већина радника у нашем граду провешће на послу, а осмочасовно радно вријеме постоји само на папиру. Откази за труднице, казне по непостојећим критеријумима, неријетко и разне тортуре… С правом се поставља питање – имамо ли разлога да 1. мај прослављамо као празник рада у Брчком?
И то су они који посао имају. На евиденцији Завода за запошљавање тренутно је 10.660 незапослених. Тај број смањен је за скоро 2.000 у посљедње двије године. Ипак, највећи разлог наглог смањења је талас исељавања у иностранство, а уколико се тај тренд настави, локални послодавци мораће подићи цијену рада уколико желе задржати раднике.
Овим статистичким подацимо треба додати и то да велики број грађана Дистрикта ради сезонски или “на црно”, у сусједним државама или на дневницу, па се и даље води као незапослено на Заводу за запошљавање.
Свемо овоме треба додати и чињеницу да су запослени у јавним предузећима у много бољем положају од оних који раде код приватника. Али, свако носи своје бреме – неко тежак посао и лошу плату, а неко претешку страначку књижицу.
Многи становници Дистрикта сутрашњи празник ипак ће провести на бројним излетиштима, викендицама и парковима. Нарочито раније поменути упосленици јавне управе.
Што се синдикалне борбе тиче – ту је честитка радницима и обећање копирано са прошлогодишњих честитки: Да ће радити на рјешавању радничких проблема на што бољи начин.
(nula49.com/infobijeljina.com)
