Доносимо вам реконструкцију једног просјечног разговора у неком од одјељења Владе Брчко дистрикта. Разговор се одиграо у сриједу, 24. априла, пред крај радног времена, дакле око 12 часова.
Шеф: Откако се ради проширење Булевара, имамо само онај један излаз из Еша на Бијељинску…
Радник: Да, шефе. Онај поред Мишела.
Шеф: Нема гужви у граду, поред обилазнице, Булевара, празника… Требали бисмо тамо ископати једну рупу.
Радинк: Мислите малу рупу? Да ријешимо оно удубљење у цести?
Шеф: Не, не малу. Велику рупу. Нек покрије обје траке. Да се никако не може обићи. И нек буде дубока барем 4-5 центиметара.
Радник: Одмах данас, шефе? Да стигнемо завршити?
Шеф: Не, нема потребе да журимо. Постављени су и нови лежећи, они пластични. До сада су се одлично показали, скоро да се и не распадају. И они ће помоћи око гужви…
Радник: Дакле, после празника?
Шеф: Не. Сутра, рецимо. Да, ископаћемо је сутра. И закрпити прекосутра.
Радник: Али прекосутра је нерадни дан.
Шеф: Онда ћемо је закрпити у суботу. А, не, и у субота је нерадна… И недеља. Онда ћемо је закрпити у понедељак. Можда уторак. Нема журбе…
Радник: У праву сте, шефе. Не треба журити са таквим капиталним пројектом. Не мора Еш имати пристојан излаз на Бијељинску цесту. Само ћемо је означити, и одлично!
Шеф: Ма какви, не треба је означити. Па виде возачи да је рупа, ваљда ће успорити. Једино ако падне киша, па је напуни водом… Али, ваљда неће. Не могу сада гледати и временску прогнозу. Ионако сам презаузет.
Радник: Јављам одмах, нек почну копати рано ујутру. Ма да, неће киша… А и ако буде, колико штете може направити једна обична рупа…
(nula49.com)
