Ispovjest oca Suzane Simikić: Moju kćerku su ubili pripadnici Vojne policije

Zahvaljujući traljavoj istrazi policije, ubice koje su zadavile i zverski ubile 14-ogodišnju učenicu osnovne škole Suzanu Simikić na slobodi su gotovo dve decenije nakon ubistva.

Suzana je zvjerski ubijena 9. maja 2001. na povratku iz škole u mestu Ražljevo, na lokalnom putu u blizini Brčkog.

Sve ono što je rađeno u istrazi može se sabrati u jednu, dve rečenice. Saslušano je više stotina osoba, uzimani su DNK tragovi, a nuđena je i nagrada od 50.000 KM. Ubistvo je ostalo nerasvetljeno. Toliko o istrazi.

Ogorčena porodica skrhana dugogodišnjim bolom i brutalnom nepravdom, tvrdi da su ubice bile uhapšene u prvim časovima istrage, ali su ubrzo i pušteni na slobodu.

“Modus operandi” ove istrage identičan je istragama koje su se vodile tokom rata i godinama posle u BiH. Naime, osumnjičene bi pronašli u rekordnom vremenu, u nekim slučajevima su čak imali i potpisana priznanja, a zatim su ubice puštali na slobodu.

Istraga

Učenica osmog razreda osnovne škole Suzana Simikić kobnog dana vraćala se iz škole. Izašla je na uobičajenom mestu, autobuskoj stanici na lokalnom putu, udaljenoj nekoliko stotina metara od porodične kuće.

Put prolazi kroz idilični šumarak iza kojeg su Suzanu čekali, otac, majka i sestre. Radosni što su iz rata izvukli žive glave, nisu ni slutili da će ih u miru zadesiti tragedija od koje se neće oporaviti.

Bezbrižna devojčica krenula je prema kući kada je u šumi naišla na zveri oličene u ljudskom obliku. Oteli su je, odveli dublje u šumu, skinuli, zadavili. Kao da ni to nije bilo dovoljno, već su odlučili da ostave pečat zveri, jer kako drugačije objasniti kolac zabijen u glavu 14-ogodišnje devojčice.

Umesto da istraga bude prioritet policije, sve dok se ubice ne pronađu i sankcionišu drakonskim kaznama, učinjeno je suprotno.

Razorena porodica

Suzanin otac, Jovo Simikić, koji je godinama odbijao medije, iz opravdanih razloga, za Srpskainfo je otvorio dušu o teškom zločinu koji mu je razorio porodicu.

– Moju devojčicu su ubili bivši pripadnici Vojne policije RS. Policija ih je uhapsila odmah, ali i pustila. Evo, već 18 godina ubice su na slobodi, jedan je nedavno poginuo, a policija se svakih par godina “seti” da vodi istragu, pa pokrenu nekakve akcije da zamažu oči javnosti, poput ove da od ljudi iz susednih sela uzimaju DNK. To nema blage veze sa životom što rade – ispričao je ogorčeni otac ubijene devojčice, piše Srpskainfo.

Ubistvo koje je po svom načinu izvršenja označeno kao čin monstruma polako pada u zaborav, iako iz policije po uobičajenom šablonu na upit o ovom zločinu odgovaraju da je “istraga u toku”.

Čak su otišli i korak dalje poslednjih meseci, pa su u mestima koja su pored Ražljeva pokrenute aktivnosti vezane za uzimanja DNK od stanovništva!

Kuda vodi ovakav način rada policije videće se uskoro, ali ogorčeni otac smatra da od toga neće biti ništa.

Bijeli “BMW

Jovo Simikić podseća da je u kritično vreme na mestu ubistva njegove devojčice u šumi primećen beli “BMW” u kojem su bila četvorica mladića, inače bivših pripadnika Vojne policije. Četvorica mladića iz različitih krajeva Republike Srpske u kritično vreme u blizini mesta zločina. Za svakog ozbiljnog inspektora ovo bi značilo crveni alarm koji ne bi nikako trebao ignorisati.

– Policija je privela svu četvoricu. Navodno su ih saslušali, a zatim su ih pustili. Zašto ih nisu duže zadržali, to je pitanje za policiju i one koji su vodili istragu u početku. Sada je kasno pričati o tome. Znali su oni ko je ubio moju kćerku, znali su, ali su ih pustili. Ti momci što su bili u belom “BMW” istražiocima su ispričali da su bili u selu, jer su nameravali da se obračunaju sa komšijom – ispričao je ogorčeni otac.

On je u nekoliko navrata ponovio da je vlast znala ko je ubio njegovu kćerku, ali nije bilo volje da se slučaj rasvetli.

– Kako sada, 18 godina posle, oni misle da rasvetle ubistvo. Tako što uzimaju DNK od ljudi iz okolnih sela?! To su smešne stvari; ja znam da od toga neće biti ništa – zaključio je ogorčeni otac.

Poslednja zvanična informacija o slučaju ubistva Suzane Simikić glasi: po nalogu Tužilaštva Distrikta Brčko, meštani sela u kojem je živela ubijena devojčica, kao i meštani okolnih mjesta, pozvani su da daju svoj DNK, koji će se uporediti sa biološkim tragom sa mesta ubistva.

Nezvanično saznajemo da je DNK uziman samo od muškaraca!?

Majka umrla od tuge

Sara Simikić (56), majka ubijene Suzane, nije mogla izdržati tugu zbog gubitka kćerke i 26. maja 2010. godine, prema zvaničnoj policijskoj evidenciji, skočila je u bunar kod porodične kuće i izvršila samoubistvo.

Komšije su nakon nove tragedije u porodici Simikić ispričale da je Sara sve vreme govorila da ne može živeti bez Suzane, ali da niko nije verovao da će zaista dići ruku na sebe.

 

 

 

 

(srpskainfo.com)

Ostavi odgovor

Unesti Vaš komentar
Upišite Vaše ime