spot_img
spot_img

Фонтана младости ускоро у центру Брчког

spot_img
spot_img

„Фонтана младости“ са скулптуром дјечака и дјевојчице који у рукама држе рибицу и коју многи сматрају симболом Брчког добиће ускоро своје трајно мјесто.

Ова фонтана са скулптуром академског вајара Сеада Екмечића из Брчког, премјештена прије више година на неугледно мјесто на градском тргу, коначно ће се скрасити у непосредној близини Умјетничке галерије у центру града.

– То би требало да се деси у новембру и тим поводом припремамо отварање изложбе „Лик и дјело Сеада Екмечића“. Он је био први скулптор у Брчком. Радио је на принципу идеје да је човјек постао од сјемена, па су тако настале његове познате „Вегетаријанке“. Изложбу ће чинити његова дјела с документацијом из периода његовог живота и рада – рекла нам је Алмедина Цифрић, академски сликар и кустос Легата „Екмечић“.

Појаснила је да је и сама идеја оснивања Фондације и Легата потекла од Сеада Екмечића.

– Његова идеја је била да то буде мјесто на које људи долазе, прегледају умјетничка дјела како би били у додиру с културом и тако развијали културу и себе као публику – каже Цифрићева.

Легат се налази у најужем дијелу града, у породичној кући Екмечића, коју су поклонили граду са око 3.000 умјетничких експоната.

Оснивање Фондације – Легата „Екмечић“ 2015. године, која је 2017. отворена и за посјетиоце, реализовала су Сеадова браћа – академски сликар Мевлудин Екмечић и Фадил Екмечић, оснивач чувене књижаре “YugoFrance” у Паризу, која је све до 90-их година окупљала умјетнике са простора бивше Југославије.

– Мевлудин Екмечић је оснивач и дугогодишњи директор Међународне галерије портрета у Тузли. Први је портретиста Тита и званични сликар тог периода, велики пријатељ Иве Андрића, Меше Селимовића, Исмета Мујезиновића. Оснивач је бројних ликовних колонија и један од оснивача градске галерије у Брчком – истиче Цифрићева и додаје да се плејада умјетника породице Екмечић не завршава на кипарима и сликарима.

Од деветоро дјеце Екмечића већина су постали умјетници, писци, новинари и постављали стандарде у умјетности.

Сталну поставку Легата који чува дјела породице Екмечић чине углавном старији радови изложени по циклусима, а главни дио умјетнина се чува у депоу и излаже у већим центрима и галеријама.

Осим скулптура и слика у Легату је и библиотека са веома ријетким књигама историје умјетности, о естетици и филозофији умјетности, које могу користити заинтересовани, а посебно млади који се припремају за студије умјетности.

Недавно су овдје отворене сликарске и вајарске радионице, које имају око 70 пријављених учесника, а отворена је и вајарска радионица за дјецу с Дауновим синдромом.

– За ову дјецу радионице су корисне јер је за њих посебно важан развој моторике и они их похађају бесплатно. За остале полазнике надокнада је симболична како би радионице биле доступне свима и како би одгојили ликовну публику. Циљ нам је развијање културног укуса, естетичког и визуелног перципирања, јер млади требају знати шта је то права умјетност. Кич и шунд су веома присутни, агресивни и угрожавајући за праву умјетност и културу. Ми у Брчком имамо неколико галерија, константно изложбе, добре догађаје али немамо довољно публике без које ликовно дјело не може да постоји – истиче Цифрићева и додаје да легат углавном посјећују људи који долазе из других средина, а из Брчког најчешће млађи људи и ђаци.

Мајка Екмечића била је из породице Морић, па се у Легату Екмечић срећу и дјела Мирзета Морића, који деценијама живи и ради у Паризу.

– Аутор је скулптуре „Радост Европе“, која се налази у свим европским градовима. Он намјерава да и Брчком поклони ту скулптуру, која ће вјероватно бити постављена у наредне двије године на некој одговарајућој локацији – каже Цифрићева.

Осим умјетничких дјела, Легат чува низ занимљивих предмета и детаља из ранијих времена. Ту су каталози и позивнице из различитих временских периода по којима се може видјети какве су изложбе биле половином прошлог вијека. Много је сачуваних преписки, новинских исјечака о отварању галерија, изложбама, умјетницима.

Симбол везе с ријеком

Брчанска фонтана урађена је 1963. године, а Сеад Екмечић је добио задатак да за њу изради скулптуру коју је завршио након четири мјесеца мукотрпног рада. Скулптура дјечака и дјевојчице који у рукама држе рибу симболично приказује повезаност Брчког и Брчака са Савом.

 

 

 

 

(srpskainfo.com)

spot_img
spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img