Svakog dana na kockanje spiskamo 900.000 KM

Imamo najveću nezaposlenost i najmanja primanja u Evropi, ali za kockanje para uvek nađemo.

Godišnji promet priređivača igara na sreću u Republici Srpskoj iznosi oko vrtoglavih 320 miliona KM, pokazalo je istraživanje „EuroBlica“.

- Reklama -

Drugim rečima, svakog dana u kladionicama, lokalima s aparatima za igre na sreću, raznim lutrijama, te kazinu ostavimo oko 900.000 maraka! Kada se uzme u obzir da u Srpskoj ima nešto više od 1,1 milion stanovnika i da je maloletnicima klađenje zabranjeno, ovaj podatak je još više alarmantan.

Primera radi, za meso, voće i povrće, ribu, hleb, mlečne proizvode i jaja smo dali manje para nego za kocku i to za nekih 30-ak miliona maraka. Ili, na kocki smo zvanično ostavili 385.000 prosečnih republičkih plata. To je otprilike pola godišnjeg budžeta koji ide na plate budžetskih korisnika.

Naše istraživanje je pokazalo da „kockari“ najviše vole sportske kladionice. Njih u Srpskoj ima 14 registrovanih i samo one su prometovale oko 290 miliona maraka. Tih 14 kladionica ima čak 919 lokacija/objekata za klađenje.

Sociolog Nemanja Đukić ocenjuje da je klađenje svojstveno siromašnim društvima.

– Što je veća nezaposlenost i manja kupovna moć u društvu, to znači procvat za kladionice i ostale koji organizuju igre na sreću. Ljudi jednostavno pribegavaju tome nadajući se da će dati malo para, a dobiti puno. Međutim, retko ko dobija, a kladionica ima samo više – objašnjava Đukić.

Sa ekonomskog aspekta, kako kaže, takmičarski sportovi, a najviše fudbal i tenis, promovišu klađenja.

– Tako da je to sve povezano, zapravo reč je o velikom biznisu – navodi Đukić.

Dodaje da je problem što se deca klade iako je to zakonom zabranjeno.

Prema istraživanju čiji su rezultati objavljeni prošle godine, samo jedna trećina ispitanih mladih ljudi u BiH, u srednjoškolskom uzrastu, ne upražnjava neko ponašanje koje se može svrstati u zavisnost. Na pitanje da li igraju neku od igara na sreću, 38,6 posto ispitanika tada je odgovorilo potvrdno.

Prema istim podacima, jedna trećina roditelja ima saznanja o kockanju svoje dece i ništa ne preduzimaju. Među onima koji su barem nekada igrali neku od igara na sreću ubedljivo je najviše onih koji to rade iz dosade.

Pre deset godina prvi dodir sa kockanjem ostvarivao se u uzrastu od 16 ili 17 godina, a danas već sa 9, 10, 11 i 12 godina.

Po nekim istraživanjima, u Bosni i Hercegovini ima najviše kladionica po glavi stanovnika. U Srpskoj na 1.273 stanovnika ima jedna kladionica. Samo ih je u tri meseca ove godine otvoreno 22.

Zanimljivo je da je većina kladionica u finansijskim izveštajima, koji su dostupni na sajtu Agencije za posredničke, informatičke i finansijske usluge, prikazalo da posluju sa gubicima. Upućeni kažu “da je to tačno, zatvarali bi a ne otvarali kladionice”.

I država na gubitku

nalizirajući brojke, država ne ubire značajan prihod od priređivača igara na sreću. Tek 22,5 miliona maraka bio je prihod Republičke uprave za igre na sreću od priređivača igara na sreću.

Jedino je država ograničila sa pola miliona maraka minimalnog kapitala onoga ko otvara kladionicu.

 

 

 

 

(blic.rs)

Ostavi odgovor

Unesti Vaš komentar
Upišite Vaše ime