spot_img
spot_img

Студенти на мукама: Кирија за собу и до 300 марака

spot_img
spot_img

Родитеље садашњих и будућих студената који не добију смјештај у студенским домовима и наредне академске године очекује велики трошак за становање, о чему свједочи податак да станодавци по соби траже и до 300 марака.

Управо толику цифру захтијева власник стана у Сарајеву, који тврди да је у питању изванредно уређена соба, с тим што ћете, подразумијева се, ходник и тоалет с неким дијелити.

Други сарајевски станодавац нуди собу за нешто нижу цифру, односно 250 марака, али има и посебне, педагошке услове.

“Соба се издаје искључиво студентици која се планира озбиљно посветити факултету. У питању је комфорна и чиста соба с балконом. Стан је три минута од тролејбуске станице. Локација је у близини кампуса, а у цијену су урачунати вода, струја, Wи-Фи, гријање, с тим што је заједничка употреба кухиње и купатила”, наводи овај оглашивач.

Велика су очекивања станодаваца и у Бањалуци, гдје су, истина, цијене нешто ниже, али свакако поприлично масне за већину родитеља.

“Издајем намјештену двокреветну собу на Старчевици у приземљу куће за једног или два студента. Стан од око 70 квадрата има двије спаваће собе, ходник, кухињу, купатило, балкон. Цијена собе је 280 марака с режијама”, наводи власник стана у Бањалуци.

Руку на срце, има и оних чији су апетити скромнији, па тако власник стана у бањалучком насељу Нова варош за своју собу тражи 180 марака, с тим што то није коначан трошак, пошто сте дужни да плаћате струју и воду. Међутим, остале просторије мораћете да дијелите с више доцимера, пошто је ријеч о стану са три собе.

Наравно, у оба града можете пронаћи и јефтинији смјештај, тако да су собе доступне по цијени већ од 150 марака, али већина њих, видљиво је на фотографијама у огласима, дјелују као да је намјештај купљен прије неколико деценија, а станарину ће вам, свакако, додатно повећати режијски трошкови.

Студентски лидери сложни су у оцјени да је смјештај у приватној режији прескуп.

“Студенту у Сарајеву, као и његовим родитељима, заиста није лако, посебно ако долазе из мањих средина, гдје су плате ниже, и ако се узме у обзир да у породици ради један родитељ”, рекао је за “Независне” Хамза Вахид Ел-Дин, предсједник Студентског парламента Универзитета у Сарајеву.

Добро рјешење за студенте који долазе изван Сарајева, истиче, јесу студентски домови, у којима станарине износе од 160 до 180 марака, у шта су укључени ручак и вечера, као и сви режијски трошкови, изузев интернета.

“Свакако, Студентски парламент Универзитета у Сарајеву ће у будућности инсистирати на томе да се формира фонд за социјално угрожене студенте, како бисмо им олакшали студентски живот, укључујући и плаћање станарине”, обећава лидер тог парламента.

Стефан Филип Кременовић, предсједник Студентског парламента Универзитета у Бањалуци, сматра да су цијене становања у овом граду генерално високе, а поготово за студенте.

“Студенти имају опције аплицирања за дом, гдје су цијене смјештаја изузетно приступачне. За оне који не испуне услове и нађу се испод црте, остаје опција приватног смјештаја. Удруживањем више студената при изнајмљивању смјештаја могу се смањити укупни трошкови становања. Узимајући у обзир да је просјечна цијена изнајмљивања станова 250 КМ и да је то скоро трећина просјечне плате у РС, јасно нам је да је то превелики износ за родитеље”, аргументује Кременовић.

 

 

 

 

(nezavisne.com)

spot_img
spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img