Pukiš: Tri generacije Zekića u poljoprivredi, farma broji 40 bikova

Na području opštine Lopare stočarstvom se ozbiljnije bavi sedamdesetak domaćinstava, od čega njih 20 ima veće farme.

Među njima je i Mika Zekić iz sela Pukiš koji se posvetio tovu bikova. Nekada prosperitetna proizvodnja postala je, kaže, rizična zbog nedostatka tržišta i niske otkupne cene.

Nakon bavljenja voćarstvom, Mika Zekić opredelio se pre deset godina za stočarstvo. Počeo je sa 25 grla simentalske rase, a kako je otkupna cena tovljenih bikova bila povoljna, kreditnim sredstvima izgradio je objekte i utrostručio broj grla. Trenutno u stajama ima 40 bikova koje će utoviti do proleća. Cena je, u međuvremenu pala, a tržište postalo nesigurno, pa strahuje da neće imati računicu.

-Kilogram žive vage košta 3,9 KM bez PDV, a trebalo bi da bude barem 4,2 KM bez PDV po kilogramu žive vage. Problem je i mala tražnja pa životinje prerastaju optimalnu težinu, a mi samo nižemo gubitke – kaže ovaj domaćin.

Ulaganja su velika – počev od kupovine teleta koje košta 1.250 maraka do same prodaje, dodaje Zekić.

-Ukoliko je tele kvalitetno potrebno ga je toviti od godinu dana do 14 meseci. Da bi dostiglo težinu od 650 kilograma mora da pojede u proseku dve i po tone hrane – priča ovaj farmer.

Zahvaljujući interventnom otkupu koji je organizovala Vlada Zekići su prodali 30 bikova.

-Ova mera nas je spasla od propasti. Ali treba naći dugoročno rešenje i zaštiti domaću proizvodnju. Mi kad izvozimo šljive i jabuke ako se nađe gajba lošijih, sve nam vrate. A kod nas se uvozi juneće meso kako ko i koliko hoće. I onda posežemo za ovakvim merama kao što je interventni otkup – kaže Zekić.

Prema njegovim rečima zaštita domaće proizvodnje preduslov je da bi tov junadi bio rentabilan, te od toga zavise i njegovi dalji planovi o proširenju farme.

-Cena telećeg mesa je u marketima osam maraka po kilogramu, a cena žive vage ovde praktično dva puta manja. Uporedite šta nam dolazi iz uvoza. Možemo da proizvodimo zdravu hranu i ponudimo je našem tržištu tako da bi na dobitku bili i mi i kupci – kaže Zekić.

Uz pomoć podsticaja resornog ministarstva za bikove i kapitalna ulaganja, Zekić godinama ulaže u objekte i mehanizaciju.

-Napravio sam zatvoreni, ali i poluotvoreni objekat u skladu sa evropskim standardima. Izvozim đubre sa cisternom, a tu su rešetke, kanali, septičke jame – objašnjava ovaj majevički stočar.

Sami proizvode hranu za stoku. Seju žitarice na 45 hektara. Ova godina bila je rodna, proizveli su 150 tona kukuruza, zobi, silaže ,što će im biti dovoljno za ishranu junadi.

Tri generacije Zekića ulagale su u poljoprivredu, a ovu tradiciju nastaviće i Mikin sin Pero.

-Prepoznao sam šansu koju pruža poljoprivredna proizvodnja. Sam si svoj gazda i ako si vredan, nema krize. Veterinarski sam tehničar i mnogo toga uradim sam i tako smanjujem troškove ovog gazdinstva -kaže mladić.

U opštini Lopare registrovano je blizu 700 poljoprivrednih gazdinstava, a oko 1500 hektara je obradivog zemljišta. Iz skromnog budžeta opštine prošle godine za direktne podsticaje u poljoprivredi izdvojeno je 35.000 maraka, a u ovoj su planirana dvostruko veća sredstva.

Najbolje podneblje za voćarstvo

Načelnik opštine Lopare Rado Savić kaže da ovo područje ima odlične prirodne potencijale i agroklimatske uslove za razvoj poljoprivrede, prvenstveno voćarstva i stočarstva.

– Majevica je oduvek poznata po voćarstvu. Priroda i nadmorska visina pogoduju proizvodnji voća. Ratarske kulture, pšenica i kukuruz ne uspevaju dobro. Nameravamo da uz pomoć resornog ministarstva i Vlade RS i dijaspore, gradimo prerađivačke kapacitete, sušare i hladnjače za voće. Naši poljoprivrednici sve se više okreću i plasteničkoj proizvodnji povrća, a većina majevičkih domaćinstava bavi se i stočarstvom – ističe Savić.

 

 

 

(blic.rs)

Ostavi odgovor

Unesti Vaš komentar
Upišite Vaše ime