Годинама нас убјеђују како се економска ситуација у земљи побољшава, да плате расту, да живимо боље. Међутим стварност је доста другачија.
Види се то поприлично јасно ако упоредимо ситуцију са платама и потрошачком корпом из 2019. године са оном од прије десет година.
Па тако док ће се политичари радо похвалити да је плата у овом посматраном порасла за 142 марке, знајте да је у у истом том периоду потрошачка корпа порасла за пуно више- чак 582 КМ.
Година | Просјечна плата | Потрошачка корпа |
2019. октобар | 932 KM | 1.978,91 KM |
2009. октобар | 790 KM | 1.396 KM |
Разлика | 142 KM | 582 KM |
Међутим и ови поразни подаци о пуно већем расту трошкова живота од раста плата, су уљепшана стварност када све ово упоредите са чињеницом да у РС у 2019. години чак 40 посто запослених радника прима плату мању од 600 КМ!
Према платним разредима, у јулу 2019. године, плате су биле сљедеће:
Распон плата | Број обвезника доприноса/запослених у јулу |
до 449 KM | 15.816 |
450 KM | 18.494 |
од 451 до 500 KM | 37.411 |
од 501 до 600 KM | 30.598 |
од 601 до 700 KM | 21.989 |
од 701 до 800 KM | 21.054 |
од 801 до 1.000 KM | 32.451 |
од 1.001 до 1.200 KM | 31.211 |
Преко 1.200 KM | 49.776 |
УКУПНО | 258.800 |
Коментар смо потражили од економисте Фарука Хаџића. Евидентно је, каже, да трошкови живота свакодневно расту, а више је разлога за тако нешто од повећања пореских оптерећења, која се онда ланчано преносе и на цијене разних производа и услуга, па до раста енергената и сировина. То само по себи и не би било проблем да у истом или већем обиму расту плате. Оне, појашњава наш саговорник, номинално расту у неком омјеру, тако да радници и грађани имају илузију раста плата, али реално су плате мање, због много већих трошкова живота. Најбољи примјер су, истиче Хаџић, акцизе које су повећане прије двије године.
“Акцизе су имале ефект као да је стопа ПДВ-а повећана за 1%. Нјихово повећање је довело до раста цијена горива, превоза, па и гријања, а у другој фази хране и пољопривредних производа. Послодавци оптерећени високим пореским оптерећењима и исељавањем радне снаге не могу преко неке границе повећати плате, тако да смо фактички заковани када је у питању значајније повећање плата радника. Због тога доста људи и напушта државу, јер не могу са овим платама, а растућим трошковима живота покрити основне трошкове. Онда се дешава да готово цјелокупну плату радник у БиХ потроши на храну, за разлику од радника у Нјемачкој или некој другој земљи, гдје се за плату одваја много мањи дио”, појаснио је Хаџић.
Уколико вам је и након ових података свеједно, онда ништа.
(6yka.com)