spot_img
spot_img

Посланици себи повећавају плате за 315 КМ

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Замислите да вам је 4,5 одсто плате 315 КМ. Наравно, ово је тешко и замислити, посебно за 70 одсто грађана БиХ чија су мјесечна примања између 600 и 700 КМ.

Ипак, постоји неколицина привилегованих људи у БиХ који ће у наредном периоду добити повећање плате за 4,5 одсто, односно 315 КМ.

А то су државни посланици чија садашња плата износи 7.000 КМ, а према најављеним повећањима биће већа за тих 4,5 одсто колико ће у овој години износити повећање плата у државним институцијама.

Како су образложили министри и остали државни функционери, одлука о овом повећању прати повећање трошкова живота и оно ће обухватити све запослене у државним институцијама.

Тако је министар финансија Босне и Херцеговине Вјекослав Беванда рекао да нема разлога да се јавност буни због ове одлуке.

“Колико видим, јавност се буни због повећања плата функционерима, а њих је око 100, јер ту спадају министри, посланици, чланови Предсједништва, директори… Ако због стотињак људи који су добро плаћени не треба повећати плате војницима и полицајцима онда – у реду”, рекао је Беванда.

Али министар Беванда и сам зна да овакво колективно повећање плата неће промијенити квалитет живљења међу оним запосленицима у државним институцијама којима је тренутна плата од 700 па до 1200 КМ и који ће добити тек додатних од 30 до 50 КМ.

Одређен помак у побољшању квалитета живота и покушај усклађивања плата са трошковима живота подразумијевао би повећање најмањих плата бар за тих 300-тињак марака које ће добити само поједини посланици.

Овако се само додатно оптерећује буџет не би ли се почастили функционери који ионако не знају шта ће са платом, јер им је плаћено све, од смјештаја до телефона.

Можда најискренији коментар у вези са најављеним повећањима плата имао је предсједник СДА Бакир Изетбеговић.

„Зашто бисмо, једино из неких политикантских резона, нешто се правили скромни. Ја мислим да је тога доста!“

И ту је био у потпуности у праву. Доста је лажне скромности од стране функционера чије су плате убједљиво највеће у региону. Истих оних који мијењају законе да би могли одсиједати у хотелима са пет звјездица или да би се возили бизнис класом. Такође, зашто и како би неко од њих изигравао неког скромног човјека ако свакодневно троши у најскупљим ресторанима стотине марака на храну и пиће, до којих се вози службеним аутомобилом од 100.000 КМ. И да, све то на терет државе.

Сваки покушај продавања народу приче о скромности било би изругивање здравом разуму грађана БИХ, од којих највећи дио само преживљава. За већину становника плата служи за подмиривање мјесечних обавеза попут струје, воде, гријања…

Али то много и не занима оне који би требало да брину о томе. А и како би, јер живот наших представника у парламентима, министара и осталих функционера не препознаје проблеме обичног човјека.

Не може неко коме је 4,5 одсто плате 315 КМ разумјети како породица преживљава мјесец дана са тек дупло више новца.

Или, како неко са платом од 5, 6 или 7 хиљада марака може да разумије како изгледа пулуживот? Јер, управо грађани БиХ, њих више од 70 одсто, својом платом не могу да обезбиједе ни пола потрошачке корпе.

Да је тако потврђује и Муриса Марић из Удружења грађана “Дон”, која каже да људи који добијају оволике плате не могу да знају како живе обични грађани и да та мањина живи тоталну супротност од онога што је реалан живот у БиХ.

“Политичари овдје мјесечно добију годишњу просјечну плату једног обичног грађанина. Са друге стране, грађани ријетко упоређују те цифре и мало ко поставља питање да ли су наши парламентарци преплаћени за свој нерад. Због чега ми имамо толико људи који ништа не раде и које толико плаћамо док земља назадује? Мало ко поставља та питања, па зато још увијек и јесте таква ситуација. По свим истраживањима, ми смо на задњем мјесту и то у скоро свим релевантним областима. Замислите само тог лудила у којем велики број грађана живи од минималних примања и још од тога одваја за тамо некога ко је требао нешто да уради за њега, а то не чини”, каже Марић за БУКУ.

Е управо то лудило о којем прича наша саговорница зове се Босна и Херцеговина, у којој грађани гладују и никако да нахране своје ненормално преплаћене изабране представнике.

 

 

 

 

(6yka.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img