Најзаосталија земља Балкана: Куда иде Босна и Херцеговина

Босна и Херцеговина је данас много даље од Европске уније него што је то била прије десет година, а ако наставимо овим темпом постаћемо једна од најзаосталијих држава Балкана.

Овако аналитичари коментаришу стање у БиХ када је у питању њен пут ка ЕУ и уопште политичка, економска и социјална слика ове земље.

Да у ЕУ нема интереса за БиХ већ одавно се може чути у разним дипломатским круговима. То је ових дана поновила и бивша хрватска премијерка Јадранка Косор, која тврди да у ЕУ нема интереса за БиХ, па је самим тиме прича око уласка наше земље у заједницу европских држава на дугом штапу.

Сличну изјаву је за Српскаинфо ових дана дао и бивши амбасадор БиХ при ЕУ Игор Давидовић, који тренутно обавља функцију вишег истраживача и координатора програма у Центру за примјењене европске студије у Београду, а који је казао да смо се вратили много корака уназад у односу на вријеме када смо покретали преговоре за приступање ЕУ.

Неспремни за реформе

Он сматра да не само што не постоји интерес од стране ЕУ за БиХ, већ да не постоји ни интерес у БиХ за ЕУ, бар када су у питању политичари који воде ову земљу.

– Најпрецизније би се могло рећи да смо на једнакој удаљености и ми и ЕУ од нашег централног циља. БиХ је далеко од тог циља јер је потпуно неспремна за било какве реформске захвате, који би ову земљу приближили или квалификовали чак и за статус кандидата. С друге стране, ЕУ је удаљена од тог циља, прије свега, због својих интерних реконструкцијских проблема. Они имају јачу и интензивнију потребу да тај процес за сада мирује, него да се процес интегрисања БиХ у чланство ЕУ убрзава – навео је Давидовић.

Уколико нам ЕУ заувијек затвори врата, или другим ријечима, ако наставимо сами да затварамо своја врата за ЕУ, поставља се оправдано питање гдје ће то онда одвести БиХ.

Запуштена држава

По мишљењу историчара и искусног дипломате Слободана Шоје, БиХ никада неће постати чланица ЕУ. Он истиче да је још прије десет година упозорио на такав сценарио, али да је то тада изгледало необично, док данас све више постаје реалност.

– ЕУ зна оно што ми никако да спознамо: да је БиХ земља у којој се углавном размишља о краткорочним приватним интересима, а врло мало или никако о дугорочним државним интересима. Држава је запуштена и бесперспективна, са превише ријечи, а нимало дјела – истиче Шоја.

Додаје да је ЕУ послије више разочарења због пријема нових чланица од 2007. до данас већ неко вријеме спремна примити у своје редове само озбиљне државе у којима влада стабилност, закон и ред. Ми смо далеко од тога.

– Уједно, од уласка Хрватске у ЕУ започео је процес заморености, па и страха од новог проширења, што опет нама не иде у прилог. Укратко, од европског пута БиХ нема ништа – категоричан је Шоја.

Мочвара безнађа

Сматра да би за БиХ било најбоље да не размишљамо о европском путу већ о европским вриједностима, односно да усвајамо као своје све европске прописе, навике, вриједности, европску филозофију и културу. То је, по његовом мишљењу, дуг процес који би се могао одвијати полако, без оптерећења роковима, условима и критеријумима, а на дуже стазе донијело би БиХ само корист и добро. Шоја истиче да би се у држави, која би постала правна, стекли услови за почетак просперитета. Тако бисмо сами постали природни члан ЕУ.

– Уколико се будемо упорно држали првог, односно вјеровали у европски пут, и уколико бисмо запоставили ово друго, односно властиту борбу за бољу државу, завршићемо у мочвари безнађа, туге и бесмисла. Са ужасним посљедицама на сваком плану, са економски и морално уништеном земљом, без спобособних људи који ће наставити бјежати и са врло вјероватном револуцијом гладних – поручује Шоја.

И политички аналитичар и психолог Ибрахим Прохић сматра да БиХ од 2006. године на овамо иде у погрешном смијеру. Прије тога је, како истиче он, био евидентан читав низ позитивних помака, али је онда све кренуло низбрдо. Шта се то десило и због чега смо умјесто напријед почели да идемо уназад – питање је на које је тешко дати потпуни одговор.

Априлски пакет

Прохић истиче да постоји читав низ разлога који су довели до тога, а на прво мјесто издваја крах априлског пакета којим је избрисан и политички компромис у БиХ. Ријеч је о пакету уставних промјена из априла 2006. године који је био посљедњи реформски покушај преуређења БиХ, а на који су пристали готово сви кључни актери у БиХ.

– Међутим, због диверзије Хариса Силајџића (бивши предсједник Странке за БиХ и члан Предсједништва БиХ, оп.а), дошло је до краха априлског пакета. Али, није ни то било пресудно као што јесте нагли заокрет дотадашње стратегије међународне заједнице – сматра Прохић.

Он појашњава да је међународна заједница била више укључена у дешавања у БиХ те су примјењивали санкције и наметали одређена рјешења у складу са европским стандардима. Потом су то нагло прекинули и препустили све домаћим политичарима, након чега је избрисан компромис, а почела да превладава политика инаћења.

– Од тада БиХ иде уназад, односно дешавају се ретроградни процеси. То је довело до тога да смо, умјесто у 2019, ми и даље на мјесту на којем смо били прије 13 година. Не користимо вријеме за развој и напредак, већ за ход уназад. Не треба много мудровати и питати се гдје ми то идемо. Старији грађани БиХ знају да је некада Албанија била појам заосталости. Међутим, ових дана се разговара о томе да Албанија и Сјеверна Македонија добију статус кандидата – подсјећа Прохић.

Истиче да управо то показује гдје је БиХ и куда она иде. Прохић каже да није у питању само Албанија, која је, по његовом мишљењу, деценијама или, пак, вијековима била најзаосталије подручје на простору региона, већ и Сјеверна Македонија. Ситуација у Сјеверној Македонији је, како каже Прохић, компликованија и сложенија него што је у БиХ, па је и она отишла испред нас.

– То говори гдје иде ова земља – закључује Прохић.

Достићи стандарде ЕУ

– Није примарни циљ ући у ЕУ већ достићи стандарде који важе у њој. Не због ЕУ и пуког чланства већ због унутрашњих реформи које су потребне – сматра Прохић.

Он истиче да улазак у ЕУ не рјешава проблеме једне државе, што показују примјери скоро свих земаља које су посљедњих десетак година постале њене чланице, прије свега, Словеније, Хрватске, Румуније и Бугарске.

– Те земље нису далеко одмакле од уласка у ЕУ до данас. Према томе, мислим да су битнији друштвени процеси који се дешавају унутар једне државе него што је то формално чланство у ЕУ – закључује Прохић.

 

 

 

 

 

(srpskainfo.com)

Ostavi odgovor

Unesti Vaš komentar
Upišite Vaše ime