spot_img
spot_img

Мизерне плате главни разлог одласка: Љекари у БиХ раде и за 950 КМ, медицинске сестре за 500 КМ

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Просјечна плата љекара опште праксе у ФБиХ креће се од 1.080 до 1.180 КМ, а специјалисте од 1.340 до 1.470 КМ. У Републици Српској неки љекари раде чак за 950 КМ, а медицинске сестре за 500-600 КМ.

Они који свакодневно спашавају животе и брину о здрављу грађана своје плате сматрају мизерним и понижавајућим те главним разлогом масовног одласка здравствених радника из БиХ.

“Основна плата љекара породичне медицине је између 950 до 1.050 КМ, све зависи од коефицијента и установе у којој ради. Ако је коефицијент 10 за љекаре опште праксе, за специјалисте је 12, а специјалиста има далеко већу одговорност. Плата специјалисте не може пратити потрошачку корпу. Највише се закида управо на платама здравствених радника јер су дати минимални коефицијенти”, рекао је за Klix.ba Миодраг Симић, предсједник Струковног синдиката доктора медицине РС.

Резултат тога је одлазак медицинског кадра у земље гдје су плате три до пет пута веће, а обим посла мањи.

“Плате у Словенији су око 1.150 евра, ту негдје је и Хрватска. Плата љекара опште праксе у Њемачкој је 5.800 евра. Једина држава у региону која се по висини плата може мјерити с БиХ је Србија, чак је и тамо плата нешто већа него овдје”, рекао нам је предсједник Савеза струковних синдиката доктора медицине и стоматологије ФБиХ Рифат Ријад Заид.

У другим земљама се плаћа и прековремени рад, а љекари осим новца, истичу наши саговорници, имају још нешто што им је јако важно – поштовање.

“Некад сам говорио да је Албанија најгора, а они сад улажу у свој кадар више него што је БиХ икада. Ресорни министар здравства Словеније 2004. године нам је дао приједлог да улwжемо у здравствени систем јер ће доћи вријеме када ће радници одлазити. Тада то нико није схватио озбиљно, а сада имамо епидемијски одлив кадра”, истиче Симић.

Разлике у платама између кантона и енитета крећу се од пет од десет посто, а први и највећи искорак у побољшању положаја доктора, барем у Федерацији БиХ, требао би, тврди Заид, направити колективни уговор. Први и једини који су за сада усагласили колективни уговор су Влада Зеничко-добојског кантона и Струковни синдикат љекара и стоматолога ЗДК, којима би плате требале бити повећане за око 30 посто.

“Зеничко-добојски кантон је отворио врата потписивању колективног уговора на нивоу Федерације који би требао бити завршен у наредним седмицама. Очекујемо да се Кантон Сарајево што прије придружи, као и други кантони”, рекао нам је Заид.

У још лошијој ситуацији су медицинске сестре које за јако мало новца, тврди предсједник Струковног синдиката медицинских сестара и техничара РС Ранко Палачковић, раде оно што је у европским земљама посао љекара.

“Незадовољни смо Законом о платама, не знамо шта нам је плата, шта је регрес, шта топли оброк, све нам је урачунато у плату. Медицинске сестре породичне медицине имају најнижи коефицијент – пет и кад то помножите с цијеном рада добијете око 635 КМ, ако изузмете топли оброк и остало, плата је 500 КМ. У другим земљама се поштује знање, понуде вам да напредујете и да се усавршавате. Овдје ако желите било какву едукацију морате је платити сами. Ми смо једина групације која три пута полаже стручне испите, након средње, након више и послије високе школе и три пута плаћамо стручни испит, то нема нигдје”, истиче Палачковић.

Тврди да су медицинске сестре дигле руке јер се проблеми само гомилају. Једни од њих су преквалификација и непостојање закона о сестринској дјелатности.

“Људи заврше школе за годину дана и врше притисак да се запосле, а када нема квалитетног кадра узима се оно што је на располагању. Потребан нам је закон о сестринској дјелатности који ће дефинисати ко је медицинска сестра, како се школује и гдје се запошљава. Можда ће се то рјешавати кад будемо морали ући у Европску унију”, нада се предсједник Струковног синдиката медицинских сестара и техничара РС.

Истовремено, мјесечна нето плата заступника и делегата у Парламентарној скупштини БиХ је око 4.000 КМ, плус паушал, накнада за одвојени живот, топли оброк и остале бенефиције. Дакле, примања су им углавном већа од 5.000 КМ, долазили на посао или не. Чак и ако дођу њихова продуктивност је дискутабилна. Међу њима, логично, није забиљежен масовни одлив.

 

 

 

 

(klix.ba)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img