Fakulteti se prazne, mladi poručuju da neće diplome i biro

Ako se odliv nastavi biće više profesora nego studenata. Prisutan je i demografski problem.

Sa fakulteta u Srpskoj stižu loše vijesti. Sve je manje studenata na upisnim listama, pa će se morati napraviti i drugačija organizacija studijskih programa i cjelokupnog rada.

– Sve je manje studenata na fakultetima u Republici Srpskoj zbog čega će biti potrebne redukcije studijskih programa ili će se rješenja, radi načela ekonomičnosti, tražiti u objedinjavanju fakulteta, ocijenili su danas u Banjaluci učesnici međunarodnog naučnog skupa o temi “Visoko obrazovanje u Republici Srpskoj – stanje i perspektive”.

Predsednik Udruženja nastavnika i saradnika Univerziteta u Banjaluci Duško Vejnović je novinarima, prije početka skupa, rekao da se ne smije dozvoliti da na određenim fakultetima ima više profesora i asistenata nego studenata.-Mi se kao mala zajednica i narod sa skromnim finansijskim sredstvima moramo uklapati u globalizacijske neoliberalističke koncepte, ali ne tako da izgubimo svoj nacionalni, politički, kulturni, socijalni i moralni identitet, ukazao je Vejnović.

Vejnović je rekao da je prisutan demografski problem, odnosno da je sve manje djece i studenata, navodeći da je potrebno tražiti realna rješenja i govoriti o tome koji su studijski programi opravdani, a koji nisu.

-Na tržištu se ne mogu opstati svi fakulteti, moraju biti neki koji su od državotvornog, nacionalnog interesa za koje Republika Srpska mora izdvojiti više sredstava, rekao je Vejnović.

On je rekao da je snaga duha, stvaranja i nauke u studentima, asistentima i profesorima, te najširoj zajednici sa slobodnom mišlju i konkretnim rješenjima, te da oni kao takvi moraju biti nosioci promijena u Srpskoj. – Dileme nema – ekonomija nas usmjerava da ćemo morati ići na racionalizaciju studijskih programa, fakulteta, određena objedinjavanja i podvesti to pod zakon o visokom obrazovanju koji slijedi u drugom dijelu ove godine i tražiti rješenja koja su u interesu opšteg dobra, demokratije, ekonomičnosti i funkcionalnosti da svima bude bolje, rekao je Vejnović.

Vejnović je naglasio da oslonac na vlastite snage univerziteta u Banjaluci i Istočnom Sarajavu mora biti prioritet i jedno od ekonomskih načela. – Treba voditi računa da se smanji norma za profesore da bi se otvorio prostor da zaposlimo mlade, naveo je Vejnović ističući da univerzitetski profesori “ne mogu biti učitelji i predavati po šest predmeta”.

Akademik Nenad Vunjak iz Akademije nauke i umjetnosti Republike Srpske naveo je da je jedan od problema u visokom obrazovanju Srpske što se mali broj studenata upisuje na neke fakultete, ali i to što određeni fakulteti nemaju praksu.

On je istakao da profesori, s ciljem kvalitetnije nastave, moraju sve više da uče i prilagođavaju se digitalizaciji.

Vunjak je istakao da profesori moraju biti i praktičari i da je potrebno da se u visokom obrazovanju ka sistemu dualnog obrazovanja.

On smatra da je potrebno izdvajati više sredstava za visoko obrazovanje i povezivati ga sa privredom, što bi omogućilo praksu, povećanje BDP-a i uslove usvajanja novih tehnologija i inovacija u Srpskoj.

Predsednik Sindikata obrazovanja, nauke i kulture Republike Srpske Dragan Gnjatić rekao je da se u ovom sektoru moraju pronaći konkretna rješenja za mogući tehnološki višak, ukazujuć istovremeno na manjak djece na svim nivoima od predškolskog, osnovnog, srednjeg, pa i u visokom obrazovanju.-Poslodavac je taj koji mora naći posao za sve radnike, uključujući i čistačice, pomoćno osoblje, ali i za profesore i asistente. Mi ćemo ponuditi određena rješenja u tom smislu, a tražimo i povećanje plata i bolji materijalni status, rekao je Gnjatić.

Gnjatić je rekao da Sindikat nudi rješenja da se ovi problemi prevaziđu na normalan, korektan i kulturan način, jer, kako je rekao, evidentan je odliv radne snage na svim nivoima.

Sa druge strane, mladi imaju svoje razloge u kojima otvoreno poručuju da im diplome bez posla ništa ne znače.

Nedostatak novca za studiranja, ali i nemogućnost pronalaska posla ih demotiviše da se fakultetski obrazuju, pa većina njih odlazi u druge države da što prije dođu do posla kako bi izbjegli tapakanje u mjestu bez napretka. Upravo takvu priču sa nama dijele i neki od maturanata iz Ekonomske škole u Banjaluci koji su se kažu puno dvoumili pred odlukom za upis na fakultet. Poručuju da nisu zainteresovani da se godinama školuju, pa da završe na birou, nego će radije u potragu za poslom van granica i usavršavanjem stranih jezika ili nekih drugih vještina koje će im omogućiti brži put do posla.

Naučni skup o temi “Visoko obrazovanje u Republici Srpskoj – stanje i perspektive” organizovali su Udruženje nastavnika i saradnika i Sindikat obrazovanja, nauke i kulture Srpske u saradnji sa Rektoratom Univerziteta u Banjaluci.

 

 

 

(novosti.rs)

Ostavi odgovor

Unesti Vaš komentar
Upišite Vaše ime