spot_img
spot_img

Берба шљиве у Тутњевцу: Дневница за бераче 50 КМ

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Ових дана плаве се мајевички шљивици. У Тутњевцу је у току је берба „чачанске љепотице“, универзалне сорте шљиве која се конзумира у свјежем стању, али може ићи у прераду у индустрији.

Дарко Милошевић, један од најпознатијих мајевичких воћара, предсједник Удружења воћара „Еко воће“, у чијој породици је традиција воћарства дуга више од једног вијека, каже да ће род бити мањи за двадесетак посто, али су због тога плодови крупнији и квалитетнији.

„Имајући у виду хладан април, са мразевима, очекивали смо и лошији род. Ово је поднебље богомдано за шљиву и то се потврдило и ове године. Мраз смо имали у 2008, 2012. години и током овог прољећа. У воћњацима имамо комплетан „чачански“ сортимент. Већ је обрана „чачанка рана“, а након „љепотице“ стиже „чачанска најбоља“, „стенлеј“ и на крају „фелиција“. Шљиву извозимо на тржиште ЕУ, а пуно тога ће бити продато и на домаћим пијацама“.

Милошевић каже да њемачки купци желе квалитетну шљиву, те да не питају за количине. Он каже да ће око 80 одсто шљиве с Мајевице, из Тутњевца, Пушковца и Корените бити извезено у земље ЕУ.

„Ова три села произведу око 4.000 тона шљиве годишње. На крају сезоне ћемо знати тачно колико је шљиве извезено. Дневно ангажујемо од 15 до 20 берача из Кораја, Вражића, Малешеваца. Берачи беру шљиву од седам ујутро до 17 сати и могу зарадити дневницу од 50 КМ. Добију и новац за превоз“.

Дарко каже да је овог прољећа, што се тиче јабуке, највише оштећен „ајдаред“, док су остале сорте у задовољавајућем стању.
Милошевићи под воћем имају осам хектара шљиве, јабука и крушака. Он каже да произвођачи за шљиву тренутно могу добити 80 фенига по килограму.

„Шљива у производњи кошта око 25 фенига, зависно од временских прилика и штеточина. Берачи нас коштају 20 фенига по килограму убране шљиве, јер могу дневно убрати 250 до 300 килограма. Око 30 фенига по килограму остаје воћарима. Један хектар шљиве треба да има просјечан род од 35 до 40 тона, тако да воћарима остаје добит од десет до дванаест хиљада КМ по хектару. Од тога солидно може живјети четворочлана породица. Јабука је пуно скупља у инвестицији, јер за јабуку треба уложити 50.000 до 60.000 КМ, али зато даје и далеко веће приносе. Воћар мора имати и хладњачу да би остварио што бољу цијену“.

Милошевић каже да се катастарски на подручју Угљевика води око 3.000 хектара под воћњацима. Стогодишња традиција узгоја воћа у овом подмајевичком крају још увијек се његује и чува.

„Што се шљиве тиче, у овом региону увијек се прича о шљиви за ракију. Европа шљиву препознаје као храну, јер је шљива богата минералима и витаминима. У Њемачкој се дио увезене шљиве користи за кондиторску индустрију, користи се и у пекарству. Нијемци форсирају конзумирање шљиве током цијеле године. Шљиву треба што више користити за исхрану, а ракија би требало да буде на задњем мјесту“, истиче Дарко Милошевић.

 

 

 

 

(semberija.info)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img